Publikacija "Moderno društvo i postpenalna praksa"

Publikacija Stvorili smo ovu publikaciju u želji da sažmemo naša dosadašnja saznanja i iskustvo na jedno mesto i podelimo ih sa svima koji žele da se bave podrškom i pomoći bivšim osuđenim licima. U nju smo ugradili naše iskustvo dopunjeno naučnim i praktičnim saznanjima drugih sa ciljem da damo pravu sveobuhvatne postpenalne prakse. Organizacija NEOSTART u trenutku pisanja ove publikacije postoji skoro četiri godine i kroz njen rad stvarali smo praksu koja je, slobodno možemo reći, bila potpuno zapostavljena u našem sistemu. Nije bilo lako, ali smo uz puno entuzijazma istrajali u našim idejama i svaki put se iznova radovali kada bi se neko od naših korisnika vratio na “pravi put”. Pružati postpenalnu pomoć i podršku nije lak zadatak. Sa sobom nosi niz poteškoća i nepoznanica. To je rad sa „obeleženima“ u koje društvo nema poverenja, a ponekad ne veruju ni oni sami u sebe. Zato je ovaj zadatak dvostruko teži, jer vraćate veru i društvu i njima samima. Na početku, retko ko je imao poverenja u nas. Čak i sama osuđena lica su nas gledala sa nepoverenjem kada smo ulazili u kazneno – popravne zavode i okružne zatvore predstavljajući svoj entuzijazam, ideje, energiju i način na koji možemo da im pomognemo... >>>DETALJNIJE

Priručnik za opismenjavanje mladih koji napuštaju vaspitno - popravni dom

Publikacija Pružiti šansu i oprostiti vredi više od svake osude. Dati šansu mladom čoveku koji je nekada izgubio svoj put i pravac znači dobiti jednog vrednog člana društva. Problemi sa kojima se suočavaju mladi koji napuštaju vaspitno-popravni dom (VPD) su različiti. Od prvog dana potrebna im je podrška kako bi ostali na pravom putu. Neretko je jedan od problema osnovna i funkcionalna nepismenost. Posebno, problem predstavlja što vrlo često imaju zvanično završenu osnovnu školu, zbog čega ne mogu da idu u večernju. Oni koji imaju samo nekoliko razreda osnovne škole, iako mogu, ne žele da pohađaju večernju školu, pa im se način rada koji smo mi razvili kroz ovaj projekat činio poželjnijim za rad. Program opismenjavanja je nastao u okviru projekta „Opismeni se - promeni se“, čiji je nosilac bio Centar za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć – NEOSTART, a uz podršku Erste banke kroz program Centrifuga koji podržava već nekoliko godina unazad. Program, koji je razvijen u okviru ovog projekta, primenjivaće se i u kasnijem radu NEOSTART-a, kao sastavni deo integrativnog modela rada sa mladima koji napuštaju VPD. >>>DETALJNIJE

Priručnik za rad sa osuđenim licima i članovima njihovih porodica

Publikacija Kazna zatvora predstavlja najstrožiju kaznu u sistemu krivičnih sankcija naše zemlje i zbog svoje prirode ne ostavlja samo posledice po osuđeno lice već i po njegovu okolinu, a pre svega na porodicu. Porodica predstavlja najbliže okruženje osuđenog lica i mesto gde će se nakon kazne najveći procenat njih najpre vratiti. Zbog toga članovi porodice trpe određene posledice zatvaranja svog člana što negativno utiče na svakodnevno funkcionisanje i prihvat osuđenog lica kada za to dođe vreme. Želeći da iscrpno obradimo temu porodica bivših osuđenih lica i ukažemo na sve važne elemente rada sa njima u postpnealnom periodu, podelili smo ovaj priručnik na nekoliko celina. Prva celina bavi se karakteristikama samih porodica gde se objašnjava zašto su one osetljiva grupa i sa kakvim se sve problemima suočavaju. Dalje se pažnja posvećuje iskustvima drugih zemalja, odnosno programima koji se u njima sprovode usmereni na ovu populaciju. Sledeći deo posvećen je projektu u okviru koga je nastao ovaj priručnik, gde su opisani njegovi ciljevi i sprovedene aktivnosti. Kako je upravo jedno od aktivnosti bilo istraživanje o karakteristikama porodica osuđenih lica u nastavku su predstavljeni njegovi rezultati. >>>DETALJNIJE

Publikacija "Život posle zatvora"

Rezultati istraživanja potreba osuđenih lica u postpenalnom periodu

Publikacija Svrha služenja kazne je uspešna reintegracija osuđenika u društvo, a najidealnija situacija je da se od prvog dana služenja kazne korektivna funkcija kaznenog sistema stavi u službu pripreme za slobodu. Nažalost, dosadašnja praksa pokazuje da osuđenici slobodu najčešće dočekuju bez adekvatne pripreme za uključivanje u društvo. Postpenalni period predstavlja završnu kariku u radu sa osobama koje su u sukobu sa zakonom. Ako vidimo da je poslednja karika zanemarena, vrlo često, sav trud koji je doveo do pozitivnih promena tokom boravka u penalnim ustanovama pada u vodu. Umesto da, nakon izlaska na slobodu, nastavi sa prosocijalnim obrascima ponašanja i postane koristan član društva, usled neadekvatne podrške i neretko osnovnih sredstava za život, osoba nastavlja sa ponašanjem koje dovodi do činjenja novih krivičnih dela.

U Srbiji na 100.000 stanovnika dolazi približno 142 zatvorenika, dok je u evropskim zemljama sa najmanjim procentom stanovništva koji boravi u zatvorima taj udeo dvostruko manji. U Holandiji na 100.000 stanovnika dolazi 75 zatvorenika, a u Nemačkoj 81. Takođe, u diskusiji o stanju o kaznenom sistemu Srbije kao tema se često izdvaja... >>>DETALJNIJE